Тефсир Ел-Мухтасар
وَتَحْسَبُهُمْ أَيْقَاظًا وَهُمْ رُقُودٌ ۚ وَنُقَلِّبُهُمْ ذَاتَ ٱلْيَمِينِ وَذَاتَ ٱلشِّمَالِ ۖ وَكَلْبُهُم بَـٰسِطٌ ذِرَاعَيْهِ بِٱلْوَصِيدِ ۚ لَوِ ٱطَّلَعْتَ عَلَيْهِمْ لَوَلَّيْتَ مِنْهُمْ فِرَارًا وَلَمُلِئْتَ مِنْهُمْ رُعْبًا ﴿١٨﴾
Ко би их видео, помислио би да су будни и да не спавају. Бог се обавезао да ће се бринути о њима, па их је, док су спавали, час окретао на десну, час на леву страну, како влага не би нагризла њихова тела. А њихов је пас лежао испред пећине, испружених шапа. Да си их видео, уистину би побегао од страха и језе јер су страшно изгледали.