Тефсир Ел-Мухтасар
وَتَرَى ٱلشَّمْسَ إِذَا طَلَعَت تَّزَٰوَرُ عَن كَهْفِهِمْ ذَاتَ ٱلْيَمِينِ وَإِذَا غَرَبَت تَّقْرِضُهُمْ ذَاتَ ٱلشِّمَالِ وَهُمْ فِى فَجْوَةٍ مِّنْهُ ۚ ذَٰلِكَ مِنْ ءَايَـٰتِ ٱللَّهِ ۗ مَن يَهْدِ ٱللَّهُ فَهُوَ ٱلْمُهْتَدِ ۖ وَمَن يُضْلِلْ فَلَن تَجِدَ لَهُۥ وَلِيًّا مُّرْشِدًا ﴿١٧﴾
Пошто су се одазвали Божјој наредби, Он их је надахнуо, и у миру заспали, сигурни од својих непријатеља. Да си их видео, видео би да се Сунце, кад излази с истока, удаљује од њих с десне стране, а кад залази, удаљује се од њих с леве стране. Њима је било удобно у пећини, није им сметала сунчева топлота а имали су довољно зрака. То што им је Милостиви Бог дао, доказ је Његове савршене моћи. Кога Бог, Узвишени, упути на истину, тај је, заиста, упућен, а кога Он одведе у заблуду, нећеш наћи никог ко би га упутио на Прави пут. Искључиво Бог даје упуту и оставља у заблуду.