Тефсир Ел-Мухтасар
لَوْ كَانَ عَرَضًا قَرِيبًا وَسَفَرًا قَاصِدًا لَّٱتَّبَعُوكَ وَلَـٰكِنۢ بَعُدَتْ عَلَيْهِمُ ٱلشُّقَّةُ ۚ وَسَيَحْلِفُونَ بِٱللَّهِ لَوِ ٱسْتَطَعْنَا لَخَرَجْنَا مَعَكُمْ يُهْلِكُونَ أَنفُسَهُمْ وَٱللَّهُ يَعْلَمُ إِنَّهُمْ لَكَـٰذِبُونَ ﴿٤٢﴾
Кад је у питању борба, да се, о Веровесниче, ради о материјалној користи до које је лако доћи, без умора и потешкоће, пошли би с тобом и они који иначе изостају. Међутим, њима, дволичњацима, тешко је путовати по врућини, јер је то за њих велики напор, па су, уместо да пођу у борбу, остали код куће. А кад се вратиш у Медину, они ће се појавити и заклињаће ти се Богом: “Да смо икако могли, пошли бисмо с вама у бој!” Они се овим лажним заклетвама излажу најжешћој казни, Бог зна да су њихове заклетве и исприке лажне и ништавне.