Тефсир Ел-Мухтасар
سَيَقُولُ ٱلْمُخَلَّفُونَ إِذَا ٱنطَلَقْتُمْ إِلَىٰ مَغَانِمَ لِتَأْخُذُوهَا ذَرُونَا نَتَّبِعْكُمْ ۖ يُرِيدُونَ أَن يُبَدِّلُوا۟ كَلَـٰمَ ٱللَّهِ ۚ قُل لَّن تَتَّبِعُونَا كَذَٰلِكُمْ قَالَ ٱللَّهُ مِن قَبْلُ ۖ فَسَيَقُولُونَ بَلْ تَحْسُدُونَنَا ۚ بَلْ كَانُوا۟ لَا يَفْقَهُونَ إِلَّا قَلِيلًا ﴿١٥﴾
Кад пођеш, Посланиче, с верницима на Хајбер ради стицања ратног плена који вам је Бог обећао, они који су онда изостали за вама рећи ће вам: “Допустите нам да пођемо с вама како би и нас запао део ратног плена!” Тиме су желели променити Божје обећање и одредбу да они неће с вама поћи. Реци им, Веровесниче: “Нећете поћи с нама на Хајбер ради плена, јер нас је Бог, узвишен и слављен нека је Он, обавестио, пре повратка у Медину, да ће ратни плен, стечен на Хајберу, припасти искључиво онима који су били с Божјим Веровесником на Худејбији!” А на то ће вам они који су изостали одговорити: “Није истина то што говорите, Бог није одредио тако, већ нам ви, завидни, не дате да вас пратимо како не бисмо добили удео у ратном плену!” Они не разумеју Божје прописе, не разумеју шта им је допуштено а шта забрањено, осим што су понешто чули. Зато су упали у грех.