×

فصلت

Ајет 44

Тефсир Ел-Мухтасар

وَلَوْ جَعَلْنَـٰهُ قُرْءَانًا أَعْجَمِيًّا لَّقَالُوا۟ لَوْلَا فُصِّلَتْ ءَايَـٰتُهُۥٓ ۖ ءَا۬عْجَمِىٌّ وَعَرَبِىٌّ ۗ قُلْ هُوَ لِلَّذِينَ ءَامَنُوا۟ هُدًى وَشِفَآءٌ ۖ وَٱلَّذِينَ لَا يُؤْمِنُونَ فِىٓ ءَاذَانِهِمْ وَقْرٌ وَهُوَ عَلَيْهِمْ عَمًى ۚ أُو۟لَـٰٓئِكَ يُنَادَوْنَ مِن مَّكَانٍۭ بَعِيدٍ ﴿٤٤﴾

Да је Племенити Бог објавио славни Кур’ан Веровеснику на туђем језику, незнанобошци би засигурно рекли: “Зашто нам Кур’ан није објављен на арапском језику? Да је објављен на арапском језику, разумели бисмо га?! Је ли правично да Кур’ан буде на туђем језику, а објављује се Арапу?!” Реци им Посланиче: “Овај Кур’ан упућује вернике, они помоћу њега разлучују истину од заблуде, у њему је лек за сумње и немире којима су људи изложени. А глуви су и слепи они који га негирају, па не могу разумети кур’анске речи. Наиме, кад год чују његово учење, поричу па се још више отуђују. Кад се позивају у веровање, незнабошци су слични онима које неко позива издалека, с превелике удаљености – уопште га не чују па му се не могу одазвати.”