Тефсир Ел-Мухтасар
وَلَقَدْ أَرْسَلْنَا رُسُلًا مِّن قَبْلِكَ مِنْهُم مَّن قَصَصْنَا عَلَيْكَ وَمِنْهُم مَّن لَّمْ نَقْصُصْ عَلَيْكَ ۗ وَمَا كَانَ لِرَسُولٍ أَن يَأْتِىَ بِـَٔايَةٍ إِلَّا بِإِذْنِ ٱللَّهِ ۚ فَإِذَا جَآءَ أَمْرُ ٱللَّهِ قُضِىَ بِٱلْحَقِّ وَخَسِرَ هُنَالِكَ ٱلْمُبْطِلُونَ ﴿٧٨﴾
Свезнајући је Бог и пре тебе, Божји Посланиче, слао посланике њиховим народима, па су их они у лаж утеривали и узнемиривали; посланици су то трпели. О некима ти је Господар објавио у Кур’ану, а о некима није; сви су пренели Божју поруку својим народима. И знај да ниједан посланик свом народу није могао пружити чудо нити доказ у погледу вере, нити показати природни феномен, осим Божјом вољом. Због тога је инсистирање неверника на томе неправедно. А кад дође време да незанобошци буду кажњени, Узвишени Бог, праведно ће пресудити између посланика и њихових народа, порицатеља, па ће незнаобошци бити уништени због изношења лажи на Бога и због неверства.