Тефсир Ел-Мухтасар
وَمَآ أَرْسَلْنَا مِن رَّسُولٍ إِلَّا لِيُطَاعَ بِإِذْنِ ٱللَّهِ ۚ وَلَوْ أَنَّهُمْ إِذ ظَّلَمُوٓا۟ أَنفُسَهُمْ جَآءُوكَ فَٱسْتَغْفَرُوا۟ ٱللَّهَ وَٱسْتَغْفَرَ لَهُمُ ٱلرَّسُولُ لَوَجَدُوا۟ ٱللَّهَ تَوَّابًا رَّحِيمًا ﴿٦٤﴾
Ми нисмо ниједног посланика послали пре тебе осим да би му се људи покоравали у ономе што наређује, Божјом вољом и одређењем. Да су, када су сами себи неправду учинили чињењем греха, дошли теби, о Посланиче, у твом животу и признали своје грехе, кајући се и тражећи опрост од Бога, па да и ти затражиш од Бога да им опрости, сигурно би им Бог опростио и био милостив према њима.