Тефсир Ел-Мухтасар
وَٱبْتَلُوا۟ ٱلْيَتَـٰمَىٰ حَتَّىٰٓ إِذَا بَلَغُوا۟ ٱلنِّكَاحَ فَإِنْ ءَانَسْتُم مِّنْهُمْ رُشْدًا فَٱدْفَعُوٓا۟ إِلَيْهِمْ أَمْوَٰلَهُمْ ۖ وَلَا تَأْكُلُوهَآ إِسْرَافًا وَبِدَارًا أَن يَكْبَرُوا۟ ۚ وَمَن كَانَ غَنِيًّا فَلْيَسْتَعْفِفْ ۖ وَمَن كَانَ فَقِيرًا فَلْيَأْكُلْ بِٱلْمَعْرُوفِ ۚ فَإِذَا دَفَعْتُمْ إِلَيْهِمْ أَمْوَٰلَهُمْ فَأَشْهِدُوا۟ عَلَيْهِمْ ۚ وَكَفَىٰ بِٱللَّهِ حَسِيبًا ﴿٦﴾
О старатељи, тестирајте сирочад о којима се старате када постану полно зрели, дајући им део њиховог иметка да располажу њиме. Ако га буду мудро користили и увидите да су разборити, предајте им иметке њихове у потпуности. Немојте од њихових иметака узимати преко границе коју је Аллах прецизирао у случају потребе, и немојте им узимати иметак из страха да га не преузму када достигну своју пунолетност. Онај међу вама који има свој иметак који му је довољан, нека ништа не узима од иметка сирочета о којем води бригу, а онај од вас који је сиромашан нека узме сходно потреби. Када им предате њихов иметак, након што постану пунолетни и разборити, узмите сведоке који ће да сведоче да сте им предали иметак, како би осигурали чување права и спречили касније разилажење и спорење. Аллах је довољан сведок за све то, и Он ће робове Своје обрачунати за оно што су радили.