Тефсир Ел-Мухтасар
إِنَّآ أَوْحَيْنَآ إِلَيْكَ كَمَآ أَوْحَيْنَآ إِلَىٰ نُوحٍ وَٱلنَّبِيِّـۧنَ مِنۢ بَعْدِهِۦ ۚ وَأَوْحَيْنَآ إِلَىٰٓ إِبْرَٰهِيمَ وَإِسْمَـٰعِيلَ وَإِسْحَـٰقَ وَيَعْقُوبَ وَٱلْأَسْبَاطِ وَعِيسَىٰ وَأَيُّوبَ وَيُونُسَ وَهَـٰرُونَ وَسُلَيْمَـٰنَ ۚ وَءَاتَيْنَا دَاوُۥدَ زَبُورًا ﴿١٦٣﴾
О Посланиче, теби смо спустили Објаву, као и веровесницима пре тебе! Ти ниси први посланик! Објавили смо Ноеу и веровесницима након њега: Авраму, његовим синовима Ишмаилу и Исаку, затим Исаковом сину Јакову, Јаковљевим потомцима (то су веровесници који су били у дванаест јеврејских племена која су настала од дванаест Јаковљевих синова), и Давиду смо Зебур (Давидови псалми) дали.