×

الزمر

Ајет 8

Тефсир Ел-Мухтасар

وَإِذَا مَسَّ ٱلْإِنسَـٰنَ ضُرٌّ دَعَا رَبَّهُۥ مُنِيبًا إِلَيْهِ ثُمَّ إِذَا خَوَّلَهُۥ نِعْمَةً مِّنْهُ نَسِىَ مَا كَانَ يَدْعُوٓا۟ إِلَيْهِ مِن قَبْلُ وَجَعَلَ لِلَّهِ أَندَادًا لِّيُضِلَّ عَن سَبِيلِهِۦ ۚ قُلْ تَمَتَّعْ بِكُفْرِكَ قَلِيلًا ۖ إِنَّكَ مِنْ أَصْحَـٰبِ ٱلنَّارِ ﴿٨﴾

Када неверника задеси неко искушење, болест или несрећа понизно се обраћа Свемогућем Богу. Али, након што му Бог услиша молбу и отклони кушњу и бригу, и укаже му Своју милост и доброту, исти заборавља Божје доброчинство, и поред Бога друге обожава и слави, како би људе одвео у заблуду и удаљио их од Божјег пута. Реци, Веровесниче, охолом инаџији, порицатељу: “Уживај на овом пролазном свету у неверовању, бићеш, несумњиво, становник у Паклу и у њему ћеш вечно остати!”