Тефсир Ел-Мухтасар
فَإِذَا مَسَّ ٱلْإِنسَـٰنَ ضُرٌّ دَعَانَا ثُمَّ إِذَا خَوَّلْنَـٰهُ نِعْمَةً مِّنَّا قَالَ إِنَّمَآ أُوتِيتُهُۥ عَلَىٰ عِلْمٍۭ ۚ بَلْ هِىَ فِتْنَةٌ وَلَـٰكِنَّ أَكْثَرَهُمْ لَا يَعْلَمُونَ ﴿٤٩﴾
Ако неверника снађу невоље и искушења, као нпр. болест и сиромаштво, искрено се обраћа Свевишњем Богу молећи Га за спас. Након што му Племенити Бог отклони невољу и подари благодат здравља и иметка, неверник говори: “Ово благостање дато ми је зато што Бог зна да га заслужујем!” А истина је да су то само искушење и приближавање казни. И већина неверника није тога свесна, па буду обмањени Божјим благодатима.