×

الزمر

Ајет 42

Тефсир Ел-Мухтасар

ٱللَّهُ يَتَوَفَّى ٱلْأَنفُسَ حِينَ مَوْتِهَا وَٱلَّتِى لَمْ تَمُتْ فِى مَنَامِهَا ۖ فَيُمْسِكُ ٱلَّتِى قَضَىٰ عَلَيْهَا ٱلْمَوْتَ وَيُرْسِلُ ٱلْأُخْرَىٰٓ إِلَىٰٓ أَجَلٍ مُّسَمًّى ۚ إِنَّ فِى ذَٰلِكَ لَـَٔايَـٰتٍ لِّقَوْمٍ يَتَفَكَّرُونَ ﴿٤٢﴾

Само Бог узима душе у часу смрти, кад дође време да живо биће умре. А и душе оних чији смртни час још није дошао на спавању. Узвишени Бог задржава душе које су умрле а оне чији смртни час није дошао оставља до рока одређеног из само Њему знаног. У узимању душе и слању душе оног који спава, у смрт и живот, јесу очигледни докази онима који размишљају да је Бог, Који то чини, у могућности да мртве оживи и да их позове на одговорност за дела.