Тефсир Ел-Мухтасар
أَلَمْ تَرَ أَنَّ ٱللَّهَ أَنزَلَ مِنَ ٱلسَّمَآءِ مَآءً فَسَلَكَهُۥ يَنَـٰبِيعَ فِى ٱلْأَرْضِ ثُمَّ يُخْرِجُ بِهِۦ زَرْعًا مُّخْتَلِفًا أَلْوَٰنُهُۥ ثُمَّ يَهِيجُ فَتَرَىٰهُ مُصْفَرًّا ثُمَّ يَجْعَلُهُۥ حُطَـٰمًا ۚ إِنَّ فِى ذَٰلِكَ لَذِكْرَىٰ لِأُو۟لِى ٱلْأَلْبَـٰبِ ﴿٢١﴾
Зар не видиш да Свемогући Бог спушта из облака благословљену кишу која затим улази у пукотине земље и од које настају, Божјом вољом, велики извори и реке. А затим помоћу исте те кише Бог Узвишени, даје да расте биље разноврсних боја и различитих карактеристика, које се, након зеленила и живота, осуши па пожути и на концу се скрши. У тим је Божјим створењима велика поука онима који имају памети и који размишљају о Божјем давању.