ص

Веровесник Давид на то рече оном парничару што је оптужио оног другог: “Твој ти је пријатељ, заиста, учинио насиље тражећи да припојиш његовом стаду своју једину овцу. Многи ортаци чине једни другима неправду и не односе се једни према другима уљудно, а тако се не понашају они који верују у Бога, свог Господара, и стрепе од Његове казне. У односу на бројност неправедних ортака који прелазе границе, мало је оних који су праведни и богобојазни.” И Давид се увери да га је Бог Узвишени, довео пред кушњу помоћу те парнице, па затражи опрост од Милостивог Бога, паде лицем на тло и покаја се, искрено и понизно.