Тефсир Ел-Мухтасар
وَلَوْ يُؤَاخِذُ ٱللَّهُ ٱلنَّاسَ بِمَا كَسَبُوا۟ مَا تَرَكَ عَلَىٰ ظَهْرِهَا مِن دَآبَّةٍ وَلَـٰكِن يُؤَخِّرُهُمْ إِلَىٰٓ أَجَلٍ مُّسَمًّى ۖ فَإِذَا جَآءَ أَجَلُهُمْ فَإِنَّ ٱللَّهَ كَانَ بِعِبَادِهِۦ بَصِيرًۢا ﴿٤٥﴾
Кад би Бог кажњавао људе због греха и неразумних поступака, ниједно живо створење на Земљи остало не би. Све би одмах уништио, па и животиње и иметке које поседују. Милостиви Бог оставља грешнике до рока утврђеног, који је само Њему познат, тј. до Судњег дана. А кад њихов рок наступи – па Бог, знајте поуздано, добро види Своја створења, зна и побројао је сва њихова дела, јер Му ништа није скривено нити тајанствено, и позваће их на одговорност; добре ће наградити, а зле казнити.