×

سبأ

Ајет 19

Тефсир Ел-Мухтасар

فَقَالُوا۟ رَبَّنَا بَـٰعِدْ بَيْنَ أَسْفَارِنَا وَظَلَمُوٓا۟ أَنفُسَهُمْ فَجَعَلْنَـٰهُمْ أَحَادِيثَ وَمَزَّقْنَـٰهُمْ كُلَّ مُمَزَّقٍ ۚ إِنَّ فِى ذَٰلِكَ لَـَٔايَـٰتٍ لِّكُلِّ صَبَّارٍ شَكُورٍ ﴿١٩﴾

Али су они постали обесни у погледу тих благодати, па су замолили Бога: “Господару наш, повећај раздаљину између настамби наших како између нас и Палестине не би било насеља, да бисмо се умарали током путовања и да би дошла до изражаја наша способност приликом преваљивања великих раздаљина!” Они су негирајући благодати и завидећи сиромашнима међу собом себи неправду учинили – Бог их је казнио тако што их је удаљио једне од других, па се о њима само причало. Оно што се догодило становницима Сабе; прво Божја благодат, а потом казна и освета због неверства и охолости, знамење је и поука за сваког ко стрпљиво подноси ударац судбине, ко стрпљиво извршава верске наредбе и сустеже се од верских забрана и одано Богу захваљује, па се захваљује на благодатима.