Тефсир Ел-Мухтасар
وَإِذْ قَالَت طَّآئِفَةٌ مِّنْهُمْ يَـٰٓأَهْلَ يَثْرِبَ لَا مُقَامَ لَكُمْ فَٱرْجِعُوا۟ ۚ وَيَسْتَـْٔذِنُ فَرِيقٌ مِّنْهُمُ ٱلنَّبِىَّ يَقُولُونَ إِنَّ بُيُوتَنَا عَوْرَةٌ وَمَا هِىَ بِعَوْرَةٍ ۖ إِن يُرِيدُونَ إِلَّا فِرَارًا ﴿١٣﴾
Сети се кад су неки дволичњаци, обраћајући се становницима Медине казали: “О становници Медине, зар ћете водити битку која је унапред изгубљена? Треба да се вратите својим кућима, унутар Медине, а не да боравите код брда Сел’, поред канала!” Па су неки од њих тражили од Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, допуштење да се врате кући истичући како њихове куће нису заштићене. А лагали су јер њихове куће нису биле незаштићене већ су они, дволичњаци, хтели да избегну борбу и да побегну.