Тефсир Ел-Мухтасар
وَإِذَا غَشِيَهُم مَّوْجٌ كَٱلظُّلَلِ دَعَوُا۟ ٱللَّهَ مُخْلِصِينَ لَهُ ٱلدِّينَ فَلَمَّا نَجَّىٰهُمْ إِلَى ٱلْبَرِّ فَمِنْهُم مُّقْتَصِدٌ ۚ وَمَا يَجْحَدُ بِـَٔايَـٰتِنَآ إِلَّا كُلُّ خَتَّارٍ كَفُورٍ ﴿٣٢﴾
Кад се незнанобошци укрцају у лађу и кад се море узбурка па се дигну валови, као да су као брда и облаци, па се они насмрт престраве и избезуме од неизвесности – тад се Богу искрено моле честито Му веру исповедајући; а чим их на копно и на сигурно избави, неки Богу делимично захвални остају, док су други сасвим незахвални и обожавају лажна божанства, а не Бога. Божја знамења и Ислам пориче само издајник који не држи до завета, и сваки незахвалник који негира Божје благодати и заборавља доброчинство.