آل عمران

Затим је Узвишени Аллах након тескобе на вас спустио смирај и поуздање; и оне од вас оне који су чврсто веровали у Аллахово обећање обузео је дремеж услед јаког осећаја сигурности и спокоја, док лицемере, који су бринули само о томе како да се извуку, није обузео ни спокој ни дремеж, већ је у њиховим срцима била брига и стрепња. Лицемери о Аллаху имају ружно мишљење, јер сматрају да Аллах неће помоћи Свог посланика и Своје робове вернике, и такво мишљење имају пагани који нису Узвишеног Аллаха исправно спознали нити поштовали. Ови лицемери говоре, због свог непознавања Аллаха: "Нас нико не пита да ли требамо ићи у битку или не, а да се питамо не бисмо изашли у бој." Реци им, о Аллахов посланиче: "Сва одредба је код Аллаха, Он је Тај Који одређује шта Он хоће, и суди онако како Он хоће, и Он је одредио да изађете у бој." Ови лицемери у својим душама скривају сумњу и ружно мишљење о Аллаху које ти не испољавају, и говоре: "Да се ми питамо, не бисмо излазили у бој па да будемо убијани на овом месту." Реци им, о веровесниче: "Када бисте били у својим кућама, далеко од бојног поља, стигла би смрт онога коме је прописана, где год био. Аллах је ово одредио само да би на видело изашле ваше намере које у прсима кријете, и како би се одвојили верници од лицемера. Аллах зна оно што је у прсима Његових робова, и ништа Му скривено није."