Тефсир Ел-Мухтасар
هَـٰٓأَنتُمْ أُو۟لَآءِ تُحِبُّونَهُمْ وَلَا يُحِبُّونَكُمْ وَتُؤْمِنُونَ بِٱلْكِتَـٰبِ كُلِّهِۦ وَإِذَا لَقُوكُمْ قَالُوٓا۟ ءَامَنَّا وَإِذَا خَلَوْا۟ عَضُّوا۟ عَلَيْكُمُ ٱلْأَنَامِلَ مِنَ ٱلْغَيْظِ ۚ قُلْ مُوتُوا۟ بِغَيْظِكُمْ ۗ إِنَّ ٱللَّهَ عَلِيمٌۢ بِذَاتِ ٱلصُّدُورِ ﴿١١٩﴾
Ето, о верници, ви њих волите и надате се добру за њих, али они вас не воле и не надају се добру за вас. Мрзе вас, иако верујете у све објављене књиге, у шта спадају и њихове књиге, а они не верују у књигу коју је Аллах објавио вашем веровеснику. Када вас сретну кажу: "Ми верујемо." А када се осаме гризу своје прсте од муке због вашег јединства, и због снаге коју Ислам има, док су они сами обавијени понижењем. Реци, веровесниче, тим неверницима: "Умрите од муке, Аллах зна шта је у вашим срцима, било вера или невера, било добро или зло."