Тефсир Ел-Мухтасар
إِنَّمَا ٱلْمُؤْمِنُونَ ٱلَّذِينَ ءَامَنُوا۟ بِٱللَّهِ وَرَسُولِهِۦ وَإِذَا كَانُوا۟ مَعَهُۥ عَلَىٰٓ أَمْرٍ جَامِعٍ لَّمْ يَذْهَبُوا۟ حَتَّىٰ يَسْتَـْٔذِنُوهُ ۚ إِنَّ ٱلَّذِينَ يَسْتَـْٔذِنُونَكَ أُو۟لَـٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ يُؤْمِنُونَ بِٱللَّهِ وَرَسُولِهِۦ ۚ فَإِذَا ٱسْتَـْٔذَنُوكَ لِبَعْضِ شَأْنِهِمْ فَأْذَن لِّمَن شِئْتَ مِنْهُمْ وَٱسْتَغْفِرْ لَهُمُ ٱللَّهَ ۚ إِنَّ ٱللَّهَ غَفُورٌ رَّحِيمٌ ﴿٦٢﴾
Искрени верници јесу само они који верују у Бога и Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и кад су с Послаником Мухаммедом у некој заједничкој мисији која доноси добро свим муслиманима, не одлазе док не затраже од Посланика допуштење. Посланиче, они који од тебе траже допуштење да оду зарад неких својих потреба, они искрено верују у Бога и Посланика, па допусти оном коме ти хоћеш и моли Милостивог Бога да им опрости јер Бог покајницима много прашта и милостив је према њима.