Тефсир Ел-Мухтасар
ٱلَّذِينَ أُخْرِجُوا۟ مِن دِيَـٰرِهِم بِغَيْرِ حَقٍّ إِلَّآ أَن يَقُولُوا۟ رَبُّنَا ٱللَّهُ ۗ وَلَوْلَا دَفْعُ ٱللَّهِ ٱلنَّاسَ بَعْضَهُم بِبَعْضٍ لَّهُدِّمَتْ صَوَٰمِعُ وَبِيَعٌ وَصَلَوَٰتٌ وَمَسَـٰجِدُ يُذْكَرُ فِيهَا ٱسْمُ ٱللَّهِ كَثِيرًا ۗ وَلَيَنصُرَنَّ ٱللَّهُ مَن يَنصُرُهُۥٓ ۗ إِنَّ ٱللَّهَ لَقَوِىٌّ عَزِيزٌ ﴿٤٠﴾
Узвишени је Бог дозволио борбу онима који су са својих огњишта прогнани без икакве кривице, већ само зато што су говорили: “Господар наш је Аллах, само Њега обожавамо!” А да Свемогући Бог дозволом борбе на Божјем путу, верницима не сузбија неправеднике и оне који лажи следе, неистина би завладала а истина побеђена, на Земљи би неред завладао, били би уништени објекти у којима се спомиње Божје име: манастири и цркве, у којима хришћани обављају обредословља, и синагоге, у којима се Јевреји моле Богу, као и џамије, које су предвиђене за обављање молитве и за величање Бога. А ко се исправно бори на Божјем путу њему ће Бог помоћи и поштованим га учинити на овом и на будућем свету, јер је Бог заиста силан и моћан, и нико Му се не може супротставити.