Тефсир Ел-Мухтасар
أُو۟لَـٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ أَنْعَمَ ٱللَّهُ عَلَيْهِم مِّنَ ٱلنَّبِيِّـۧنَ مِن ذُرِّيَّةِ ءَادَمَ وَمِمَّنْ حَمَلْنَا مَعَ نُوحٍ وَمِن ذُرِّيَّةِ إِبْرَٰهِيمَ وَإِسْرَٰٓءِيلَ وَمِمَّنْ هَدَيْنَا وَٱجْتَبَيْنَآ ۚ إِذَا تُتْلَىٰ عَلَيْهِمْ ءَايَـٰتُ ٱلرَّحْمَـٰنِ خَرُّوا۟ سُجَّدًا وَبُكِيًّا ۩ ﴿٥٨﴾
Ови веровесници које је Свевишњи Бог споменуо овде јесу они које је обасуо Својом добротом, упутио их, подарио им посланство и упутио на чињење сваког добра. Они су потомци Адамови и оних које је Бог Узвишен спасио у лађи с Нојем, мир над њим, и потомци Аврамови и Јаковљеви. Кад би им се Божје речи учили, они би падали ничице, понизно и плачући из страхопоштовања према Богу, јер су искрени и послушни верници.