Тефсир Ел-Мухтасар
وَرَبَطْنَا عَلَىٰ قُلُوبِهِمْ إِذْ قَامُوا۟ فَقَالُوا۟ رَبُّنَا رَبُّ ٱلسَّمَـٰوَٰتِ وَٱلْأَرْضِ لَن نَّدْعُوَا۟ مِن دُونِهِۦٓ إِلَـٰهًا ۖ لَّقَدْ قُلْنَآ إِذًا شَطَطًا ﴿١٤﴾
Бог је њихова срца учврстио веровањем и оснажио их одлучношћу кад су дошли пред неправедног и охолог владара који им је замерао због тога што једино обожавају Милостивог Бога, а не идоле, кипове, свеце и иконе. Младићи рекоше владару: “Наш Господар је један Бог и само Њега обожавамо, Он је створио небеса и Земљу! Никад нећемо обожавати лажна божанства! Када би казали другачије били бисмо лажљивци и далеко од истине.”