Тефсир Ел-Мухтасар
حَتَّىٰٓ إِذَا جَآءَ أَمْرُنَا وَفَارَ ٱلتَّنُّورُ قُلْنَا ٱحْمِلْ فِيهَا مِن كُلٍّ زَوْجَيْنِ ٱثْنَيْنِ وَأَهْلَكَ إِلَّا مَن سَبَقَ عَلَيْهِ ٱلْقَوْلُ وَمَنْ ءَامَنَ ۚ وَمَآ ءَامَنَ مَعَهُۥٓ إِلَّا قَلِيلٌ ﴿٤٠﴾
Нојe, мир над њим, је зарвшио градњу лађе коју му је Бог наредiо, па када је дошла Божја одредба за потоп његовог народа и када је вода почела да куља из посуда у којима су правили хлеб, као знак наступања потопа, рекосмо Ноју, мир над њим: "Укрцај у лађу од сваке копнене животињске врсте по један пар, мушко и женско, и поведи своју породицу осим оних којима је прописано да буду потопљени због свог неверства. И поведи са собом све вернике из твог народа." Од његовог народа је поверовао само мали број људи током дугог периода његовог позивања у Божју веру.